Zeppelin

• Izvor: Danas
• Objavljeno: 11. septembra 2019.
• Piše: Gordana Nonin

Na brodu “Cepelin” na Keju žrtava racije u Novom Sadu, večeras od 20 časova počeće peta sezona Novosadskog književnog festivala “Razgovori o ljubavi (prema čitanju)” koji je svojevremeno osmislio novinar, publicista i književnik Đorđe Randelj.

Na početku ove sezone, večeras će biti predstavljena knjiga Lasla Vegela “Novosadski dnevnik 1991-2016”, kao i Zbornik radova sa Međunarodne naučne konferencije o njegovom književnom delu „Drugost Lasla Vegela“, obe u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Pored autora i izdavača Bore Babić, na promociji će govoriti Vladislava Gordić Petković, Gordana Nonin i domaćin Festivala Đorđe Randelj.

Ovaj Festival je pravi kulturni događaj u gradu, a za protekle četiri godine organizovano je ukupno 155 promocija, koje su uvek bile izuzetno posećene, u mnogo većem broju nego što je to u današnje vreme uobičajeno kada su promocije knjiga u pitanju. Tvorac Festivala, Đorđe Randelj, kaže za list “Danas” da je takav Festival mogao da napravi samo neko ko dugo pamti.

“Znao sam kakva je publika u Novom Sadu, dišem sa njima… Oni su znali dočekivati goste sa cvećem ispred Srpskog narodnog pozorišta kada je Sterijino pozorje. Rešio sam tada, pre četiri godine, da im dovedem goste sa kojima mogu da uživaju u kulturi. Dovedem tada Vladimira Pištala, uz gromoglasnu najavu. Gde ćeš bolje za početak: profesor američke istorije na univerzitetu Vuster u Masačusetsu. On Sarajlija, Bosanac, predaje američku istoriju – Amerikancima. ‘Dođe’ s njim i Nikola Tesla, niko drugi nego baš najgenijalniji Srbin Nikola Tesla, ali dođe ogrnut koricama Pištalove knjige ‘Tesla, portret među maskama’. Dođe i Nenad Šaponja, izdavač, čovek koji je ukoričio Teslu. Umalo nismo potonuli, silna vojska pritisla nam lađu. A Pištalo ne zaklapa. Svi se u uši pretvorili. Dva i po sata trajao je razgovor s publikom. Od tada, iz nedelje u nedelju… četiri godine. Filmski reditelj i pripovedač Goran Marković mi je rekao posle gostovanja na brodu da se ovako osećao samo u Kanu i Veneciji“, priseća se, sa ponosom, Randelj prve večeri na brodu.

Zaista, impozantan je broj stvaralaca koji su se predstavljali u okviru ovog Festivala i bilo bi nepravedno bilo koga izdvajati. Po rečima spisateljice Vide Ognjenović, predsednice PEN centra Srbije, “neverovatno je ono što svojom energijom uspeva da uradi Đorđe Randelj, energijom i verom u to da građani još postoje i imaju ovakvu žeđ za kulturom”.

“Uvek sam želeo da budem kapetan lađe, da imam belu šapku sa plavim širitom… možda i brkove u visini gornje usne. I sve što sam u životu sanjao, sve mi se ostvarilo, samo drugačije i – lepše. Nisam kapetan lađe, ali zbog mene na jednu belu lađu na Dunavu, u centru Novog Sada, svake srede dođu stotine ljubitelja knjige i lepe književnosti. Sav gospodski Novi Sad, ako to još postoji, a ja hoću da verujem da postoji. I navijam, iz sve snage…”, izjavljuje Randelj koji će večeras, kao pravi kapetan, dočekati publiku na brodu.

• Izvor: Vreme
• Objavljeno: 10. avgusta 2017.
• Piše: Mirjana Vladisavljev

Treća godina književnog festivala “Razgovori o ljubavi (prema čitanju)” na velikom belom brodu usidrenom na Dunavu, jedinstvenog u nas.

“Kakvo je to čudo napraviti književni festival? Pa neka je i na brodu. Čudna mi čuda, to je samo malo više posla. Nije čudo ni da potraje, da postane tradicionalan, treba samo imati strpljenja, onog vojvođanskog zicflajša, pa otkud su upornost i istrajnost neka čudesa? Čudo je samo što se običan poduhvat smatra čudesnim“, komentariše Đorđe Randelj, osnivač i organizator književnog festivala “Razgovori o ljubavi (prema čitanju)” na velikom belom brodu “Zeppelin” usidrenom na Dunavu u centru Novog Sada. Ovo je njihova (Randelju i brodu) treća festivalska godina.

Đorđe Randelj je dugogodišnji novinar lista “Dnevnik” a danas urednik Kulturne redakcije RTV Vojvodine, autor 26 knjiga, a pre svega pasionirani kulturtreger novosadski. Dva su razloga zašto je osnovao Književni festival na brodu. Kako kaže, nameran je bio da mladima pokaže ko su nam danas velikani srpske književnosti, ko su nam danas Andrići i Crnjanski, zato što smatra “da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!” Drugi razlog je sledeći. “I sad vidim sebe kao osnovca ukočenog na ulici zato što je pored mene upravo prošla Desanka Maksimović! ili mladi lepi Ršum! Ili svi oni pisci iz čitanki koji su gostovali na Zmajevim dečjim igrama. Otad sanjam da pisce iz čitanki dovedem u Novi Sad, da se šetaju kuda se šeta običan svet!“

Ostvarenje tog sna (ostanimo u Randeljevom svetu čudesnog čije postojanje negira ali veruje u njega) počelo je ovako: “Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako.“

Već tad je odlučio, kaže Randelj, da njegov festival bude najveći, najlepši, najdugotrajniji – što mu za sad i ispeva: bez dinara pomoći ili dotacija, na “Zepelinu” je održano 86 književnih i čitalačkih seansi sa preko 250 učesnika i desetak hiljada gledalaca, slušalaca i ko zna koliko čitalaca. “Pisci su nam stizali ne samo iz Beograda, nego i iz Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Kraljeva, Čačka, Kragujevca, Zagreba, Splita i Sarajeva, sve sami laureati velikih književnih nagrada. I onda je krenula reklama od usta do usta, pa nas neprestano zovu pisci i izdavači i pitaju kad će oni doći na red? I, nismo ih valjda zaboravili?“

“Zepelin” dočekuje pisce kao što Mostra i ostali svetski filmski festivali dočekuju glumačke zvezde: raskošnim svetlima sa broda i Petrovaradinske tvrđave, crvenim tepihom i vatrometom! Đorđe Randelj podseća da su u takvom štimungu lane na brod o svojim knjigama sa čitaocima razgovarali Mihajlo Pantić, Vladimir Pištalo, Laslo Vegel, Laslo Blašković, Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Gojko Božović, Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Maja Herman-Sekulić, Goran Marković, Ante Tomić iz Splita, Enes Kišević iz Zagreba i Muharem Bazdulj, koji ima adrese u Beogradu i Sarajevu, izraelski pesnik Amir Or, dve vodeće evropske romansijerke – francuska Majlis de Karangal i češka Marketa Hejkalova…

“Ovog leta ponovo su nam došli Peca Popović i Mihajlo Pantić sa rok sastavom i knjigom Biti rokenrol, potom i Vladimir Pištalo sa novim romanom Sunce ovog dana (Pismo Andriću), Dragan Velikić, Srđan V. Tešin, Julijan Tamaš, Dragoljub Mićunović sa tri knjige memoara, Laslo Vegel sa novim romanom Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile, Ivan Ivanji je predstavio svoju knjigu Mađarska revolucija 1956. godine, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, koji je istovremeno pod književnim pseudonimom Ivan Negrišorac vrsni pesnik, esejista, istoričar književnosti i romansijer. Prošle nedelje na brodu je bio novosadski književnik Franja Petrinović sa novim romanom Popravljač ogledala u izdanju Akademske knjige, ovog četvrtka dolaze Matija Bećković i Olja Bećković, idućeg Pero Zubac… Teraćemo tako do decembra, a i dogodine, pa sve dok nas bude.“